назначити намену, употребу нечега, одредити коме или чему, за шта нешто треба да служи, одн. какву улогу, функцију треба да има: ~ ђачкој младежи, дело намењено широким масама, ~ (зграду) за становање (издавање). б. упутити, рећи, изрећи одређујући на кога се односи оно што је речено. – Сви разговори и све шале, све је њој било намењено.

Сви разговори и све шале, све је њој било намењено

назначити, одредити, оставити да се некоме нешто да, поклони, преда и сл. б. одредити некоме што као судбину, срећу, несрећу и сл., досудити. – Како нам је горку судбину небо наменило. в. а. одабрати, изабрати, унапред одредити за нешто, за неку улогу, будући позив и др. – Најмлађу је кћер био наменио за доктора. б. поставити, дати (као дужност, обавезу, задатак). — Нису остварили улогу која им је била намењена. 4. одредити нешто за душу, за покој душе умрлог (умрлих), за спомен мртвом (мртвима).

Како нам је горку судбину небо наменило

Најмлађу је кћер био наменио за доктора

Нису остварили улогу која им је била намењена