Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који се намеће некоме, који нежељен ступа у друштво, одн. у одређене односе с неким; својствен таквој особи; ~ човек; ~ држање.
1.б.
који се врши, остварује и сл. с намером да буде наметнут другима, прихваћен од других: ~ блебетање, ~ искреност, ~ молба.
1.в.
који пада у очи, који се истиче, уочљив, упадљив; нападан: ~ величина, ~ начин; наметљиве боје, ~ мирис.
2.
који се намеће сам собом, који заокупља нечију пажњу, интересовање и сл. (о мислима, питањима и сл.).
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.