обично у зб. значењу) онај који напада, насрће (они који нападају, насрћу) на некога угрожавајући му живот, онај који тиранише, тлачи, угњетава некога или чини друга зла дела (одн. они који то раде). б. насиље, тиранија; напад, насртај, насртање: чекати да ~ прође. в. досадна, насртљива, наметљива особа, напасник, напасница, насртљивац, насртљивица. г. (обично у зб. значењу) животиња (штеточина, паразит и сл.) која напада, уништава, разара или уопште доводи у неповољно стање други живи организам (животиње које то чине); животиња која наноси (одн. животиње које наносе) штету или на други начин досађује човеку.

стање двоумљења, колебања (обично у ситуацији пуној тешкоћа, препрека, изазова). б. опасност да се упадне у грех, искушење. – Не уведи нас у напаст.

Не уведи нас у напаст

страсна жеља, нагон за нечим. б. оно што својим врло привлачним, примамљивим изгледом делује напасно, изазовно, изазов.