Значење и употреба
Како се реч користи
извршити оружани напад, ударити (на непријатеља, непријатељску војску, положај, државу и др.). б. насрнути на некога или нешто угрожавајући тако нечији живот, имовину и др.
наврвети, наићи, навалити на нешто у великом броју наносећи штету (о великом броју ситних животињица, нпр. мравима, скакавцима, гусеницама и др.). б. изазвати болест, захватити (биљке) (о биљним болестима, нпр. о пламењачи); прекрити растући по нечему, ухватити се по нечему, обрасти (нешто) (обично о паразитским биљкама).
кренути офанзивно према противничком делу терена (или шаховске табле), према голу, кошу и сл. у настојању да се постигне поен (освоји фигура и сл.); кренути према противничком играчу у настојању да му се одузме лопта, да се спречи у напредовању и сл.; јако ударивши лопту, јаким ударцем по лопти покушати поентирати или приморати противника на дефанзиву (нпр. у тенису).
изрећи, упутити оштре примедбе, замерке против некога, оштро критиковати некога: напале су га новине (напали су га у новинама и сл.). б. окомити се на некога, спопасти (некога), обично обасипајући грдњама. – Шта сте ме ту напали?
Шта сте ме ту напали?
некога) а. обузети, захватити, спопасти (о болестима, осећањима, душевним стањима и сл.), снаћи. б. снаћи, задесити, погодити: напала га невоља (беда, несрећа).
халапљиво навалити, кидисати (на јело или пиће). б. (као допуна инфинитиву или презенту с везником „да") почети нагло, интензивно, упорно нешто радити, чинити. — Шта си ту напао викати?
Шта си ту напао викати?
нападати².