напокон) прил. а. на крају, најпосле, напослетку: ~ га упиташе. б. за означавање и истицање последњег што се жели рећи: на крају (крајева), најзад, после свега, и поред свега, осим тога и сл. – Напокон, и рат је болест.

Напокон, и рат је болест