скуп битних и сталних (или дуготрајних) психичких и моралних особина човека, које се испољавају у поступцима, схватањима, односу према околини и сл., човечја, људска природа, карактер: бити благе (добре, тешке) нарави. б. ћуд животиње. в. начин и интензитет емоционалног реаговања, темперамент: бити живе нарави.

сталан начин поступања, понашања, навада, навика: ушло му у нарав. б. (обично у мн.) устаљен начин живота и рада неке заједнице, обичај; општеприхваћени начин понашања и околност, прилика у којој се тај начин испољава: описивати друштвене (наше) нарави; интересантно је за ондашње нарави.

изразито, карактеристично својство неког бића, предмета, појаве и сл., обележје, одлика, карактеристика. – Ко ће право и потпуно знати нарав мртвој ствари? б. бит, суштина, природа (ствари). в. тип, врста, природа нечега: ~ болести, ствар је теже нарави, та је улога различите нарави.

Ко ће право и потпуно знати нарав мртвој ствари? б