наредим свр. (некоме или без допуне) затражити (на основу власти, моћи, надлежности, положаја и сл.) да се уради, уважи, послуша, изведе и сл. оно што се казује даљом реченицом или именицом у акузативу, заповедити; наредбом, одн. надлежном одлуком одредити: нареди да стану; ~ исељење.