Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
који се разликује од других, посебан, особен, особит; изузетан; карактеристичан: ~ човек; нарочите симпатије; ~ карактер; ~ изглед.
1.б.
посебно одабран, специјалан: нарочите мере, нарочити прописи.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.