Значење и употреба
Како се реч користи
историјски створена већа заједница људи са заједничким етничким именом, обично настала на основу заједничког порекла, језика, територије, традиције, културе, религије, друштвеног живота и др. уп. нација.
основна маса људи, становништва; становништво на нижим степенима имовинске и друштвене хијерархије: прост ~, радни ~.
становништво, живаљ или слој, део становништва одређене земље, краја, места. – Народ овога краја дигао се на устанак.
Народ овога краја дигао се на устанак
људи, живаљ уопште; људско мноштво, маса, свет. – Уморан народ завлачио се под шаторе. Навалио народ у цркву.
Уморан народ завлачио се под шаторе
људи, особе, живаљ одређене врсте, одређених одлика (узраста, пола, занимања, склоности, религије и сл.): православни ~, старији ~. • Друштво (Лига) народа пол. ист. међународна организација држава између два светска рата. изабрани ~ Јевреји (према библијском учењу); фиг. они који имају, уживају нарочите повластице, привилегије. Уједињени народи, Организација уједињених народа (ОУН) пол. в. Уједињене нације (под нација).
Напомене
Генитив: мн. народа
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.