Значење и употреба
Како се реч користи
1.
од натегнути (се).
2.а.
који је без природности, спонтаности, усиљен, извештачен: натегнуте метафоре, ~ осећајност (у књижевном делу), ~ разговор, ~ расположење.
2.б.
за који нема довољно основа, аргумената, заснован на недовољном, непотпуном броју чињеница, на небитним чињеницама, или (делимично) погрешним премисама, на извесном занемаривању стварног, објективног стања и сл., неубедљив: ~ оптужба, ~ петица (школска), ~ подела, натегнути разлози.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.