Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
у смеру, правцу супротном од претходног кретања, онамо одакле се пошло (кренуло), назад: кренути ~.
1.б.
тамо где је нешто раније било, на претходно, пређашње место, назад: вратити (узети, ставити) нешто ~.
2.а.
леђима окренутим у смеру кретања, натрашке. – Не ваља ићи натраг јер ће умријети мати.
Не ваља ићи натраг јер ће умријети мати
2.б.
у правцу задње стране, према задњој страни, уназад, унатраг: тргнути руком ~.
2.в.
у раније, пређашње стање: не може се ~.
2.г.
у протекло, прошло време, према прошлости, уназад. – Мора се сегнути мало дубље натраг.
Мора се сегнути мало дубље натраг
2.д.
а. са задње стране, позади, остраг. – У његовој кући је билијар, купатило; тамо натраг читав парк.
У његовој кући је билијар, купатило
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.