наметнути некоме нешто силом, против његове воље, приморати некога да нешто прихвати; довести некога на утицајан положај противно нечијој вољи. б. властитим утицајем учинити да неко прихвати одређено мишљење, схватање и сл.

навући, намаћи (капу, шешир и сл.). б. намакнути, набацити, навући (нпр. омчу око врата и др.).

ставити, метнути, положити на нешто (одозго), навалити преко нечега. б. намаћи, натаћи (нпр. резу на вратима). т ~ се 1. (обично са допуном: за вођу, за господара и сл.) наметнути се некоме (као вођа, власт, господар и сл.), најчешће против нечије воље. 2. а. (некоме) обузети, захватити (обично о мислима, осећањима, стању и сл.). б. спопасти (некога), навалити (на некога) (о муци, тешкоћама, недаћама и сл.). 3. дати се у потеру, потрчати, појурити (за неким).