Значење и употреба
1.а.
који одступа од прописаних правила, норме, који није у складу с утврђеним правилима, нормом. — Неправилни су облици „вучу", „тучу", а правилни „вуку", „туку".
Неправилни су облици „вучу", „тучу", а правилни „вуку", „туку"
1.б.
који не подлеже општим правилима, важећим, уобичајеним за одређену категорију, ирегуларан. — Придев „добар" има неправилну компарацију: „бољи".
Придев „добар" има неправилну компарацију: „бољи"
1.в.
који се не врши у складу с прописима, с нормом и сл., неисправан: ~ трошење средстава.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.