Значење и употреба
1.а.
бесправно, противзаконито. — На трон[у] сједиш неправо узети (Његош).
На трон[у] сједиш неправо узети (Његош)
1.б.
како не треба, погрешно, неисправно, наопако, неправилно, криво: ~ судити (о нечему).
2.
(са логичким субјектом у дативу) употребљава се као одредба субјектовог рђавог расположења, жаљења, кајања, љутње, увређености, зависти и сл., криво. — Било јој је неправо све.
Било јој је неправо све
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.