истурени део лица између очију и уста који служи као орган за дисање и мирис: кукаст ~, прћаст ~.

назив за делове разних предмета или делове тела који обликом, истуреношћу, положајем подсећају на људски нос. • види му (јој и сл.) се по носу види се (нешто) по његовој (њеној и сл.) спољашњости. вући (некога) за нос варати, заваравати (некога). говорити кроз нос говорити носним, назалним гласом, уњкати. дати некоме по носу (преко носа) а) истући, испребијати некога. б) оштро изрдити, укорити некога. дићи нос уобразити се, постати охол. добити по носу (преко носа) а) добити батине, бити изударан. б) бити оштро изрђен, укорен. душа му (јој и сл.) је у носу б. под душа. забадати нос (у нешто) б. под забадати. забости нос (у нешто) а) задубити се, занети се у нешто (у читање и сл.). б) умешати се у оно у што не би требало. затворити (залупити) некоме врата пред носом не допустити некога да уђе у кућу. избити, изићи (некоме) на нос пресести. имати нос за нешто умети нешто добро оценити, осетити, предвидети. ићи (некоме) уз нос пркосити (некоме). набијати на нос (некоме нешто) пребацивати некоме нешто, замерати. натрљати нос (некоме) рећи некоме врло непријатне ствари, изрдити некога. не видети даље од носа бити ограничен, приглуп. обесити нос снуждити се, покуњити се. отети, уграбити, узети (некоме) испред носа узети, уграбити баш у тренутку када је то исто и неко други хтео. падати на нос сувише се замарати радом. под носом (пред носом) сасвим близу, у нечијој близини. показати, п(р)омолити и сл. нос (најчешће одрично) појавити се, показати се, изићи из заклона, скровишта. шупаљ ~ до очију (добити, имати и сл.) (не добити, немати и сл.) ништа.