узвик а. за обраћање, скретање пажње: гле. – Ну, како се осушило грожђе. б. (с имп.) за подстицање: де, дела. – Нуде, Марко, прочитај то писмо! в. (обично поновљено) у нестрпљењу, подсећању, блажем негодовању, као опомена, претња, при умиривању и др. – Ну, Богу хвала, дете. II. речца којом се указује на присуство некога или нечега, на актуелну радњу, збивање, околности: ево, ето, ено. – Ну, писмо је готово.

Ну, како се осушило грожђе

Нуде, Марко, прочитај то писмо! в

Ну, Богу хвала, дете

Ну, писмо је готово