Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
одстранити, удаљити, уклонити нешто бацањем; ~ снег од зида, ~ књигу у страну.
1.б.
престати држати, носити, поседовати (нешто); ослободити се (нечега): ~ оружје, ~ новац, ~ карту.
1.в.
(некога, нешто) фиг. одрећи се, раскинути (с неким, с нечим): ~ пријатеље, ~ породицу.
1.г.
нагло подићи и бацити даље, на друго место. — Експлозија га је одбацила одатле.
Експлозија га је одбацила одатле
1.д.
натерати на повлачење, потиснути; ~ непријатељске трупе, ~ нападача.
2.
негативно, неповољно решити, не прихватити, одбити: ~ молбу, ~ предлог.
3.
не узети у обзир, не урачунати, занемарити. — Кад одбацимо расходе, добијамо нето зараду. — ~ се снажним, наглим одразом одвојити се, одбити се, одскочити: ~ у вис, ~ уназад.
Кад одбацимо расходе, добијамо нето зараду
~ се снажним, наглим одразом одвојити се, одбити се, одскочити: ~ у вис, ~ уназад
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.