сечењем одвојити, одстранити део, комад од целине: ~ комад хлеба, ~ грану.

учинити да дође до прекида (комуникације, везе, саобраћаја и др.) једног подручја са другим, да настане раскид, неповезаност између неке групе, организоване целине, састава итд. оделити, одвојити. – Снежни наноси могу одсећи читава насеља. – Његова јединица нашла се одсечена од позадине.

Снежни наноси могу одсећи читава насеља

Његова јединица нашла се одсечена од позадине

оштро, одлучно, кратко и енергично рећи, одговорити нешто. – „У реду!", одсече реско Стојан. и ~ се остати одвојен, у прекиду са другима; уп. одсећи (2). • имати одсечене руке бити онемогућен (у неком послу, настојању), немати потребна овлашћења, средства ид. за рад, деловање. (као) одсечена глава (нечија) бити бити ликом исти (као неко други), личити веома, много, потпуно (на некога). одсекле ми се ноге б. под нога.

„У реду!", одсече реско Стојан