Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
нагло скочити, одбацити се увис; одбити се од чега (након удара у/о нешто).
1.б.
нагло се отворити ослободивши се запора (о поклопцу, капку, обрузи и сл.).
2.
узаићи се високо, до зенита (о Сунцу, небеским телима).
3.
скочити даље од другога, надскочити (при такмичењу у скакању).
4.
издићи се, искочити; отећи, набрекнути (о повреди на делу тела, жили и сл.). – Од удара одскочила му чворуга на глави.
Од удара одскочила му чворуга на глави
5.
одликовати се од других (успехом, способношћу и др.), истаћи се.
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.