Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
изазвати у кога велико задовољство, разадраганост (нечим), испунити кога усхићењем, заносом (према некоме, нечему), занети, усхитити. – Његов је говор одушевио публику.
Његов је говор одушевио публику
1.б.
(обично с негацијом) придобити (нечију) сагласност, пристанак, развити вољу (за нешто). – Нисмо одушевљени за рат.
Нисмо одушевљени за рат
‣1.~ се
испунити се одушевљењем, заносом, занети се, усхитити се; бити обузет, понесен великом вољом, жељом (за нечим).
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.