одушевим и одушевити, одушевим свр. а. изазвати у кога велико задовољство, разадраганост (нечим), испунити кога усхићењем, заносом (према некоме, нечему), занети, усхитити. – Његов је говор одушевио публику. б. (обично с негацијом) придобити (нечију) сагласност, пристанак, развити вољу (за нешто). – Нисмо одушевљени за рат. и ~ се испунити се одушевљењем, заносом, занети се, усхитити се; бити обузет, понесен великом вољом, жељом (за нечим).

Његов је говор одушевио публику

Нисмо одушевљени за рат