охрабрим (трп. охрабрен) свр. (некога) улити некоме храброст, подстаћи, учинити кога храбријим, одлучнијим, смелим (у каквој ствари), осмелити; улити некоме самопоуздање, веру у успех, у исход онога што треба чинити. – Ове речи су га охрабриле у нади да ће успети. ш ~ се стећи храброст, самопоуздање, веру, осмелити се (на нешто). – Најзад се охрабрио да приђе девојци.

Ове речи су га охрабриле у нади да ће успети

Најзад се охрабрио да приђе девојци