Значење и употреба
Како се реч користи
1.
р. пр. од окорети.
2.
(обично одр.) фиг. који је оним што јесте или чиме се бави веома испуњен, обузет, огрезао (често у вези с нечим негативним), непоправљив: ~ грешник, ~ лопов, ~ ленштина, ~ нежења. б. који се дугим бављењем саживео са оним што ради, постао непроменљив у томе, преиспољни: ~ љубавник, ~ штедиша.
Напомене
окорио, -рјела, -о
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.