обично мн.) метални колутови, обично спојени као ланац којим се неким осуђеницима окивају и спутавају ноге или руке, букагије, вериге.

уопште оно што грубо, насилно спутава, граничава слободу (понашања, рада, ангажовања и др.), стега. – Није подносио окове војничког живота. в. метални оквир, оплата, обруч и сл. којим се учвршћују, међусобно везују, одн. украшавају одређени предмети: ~ за точак у колима, ~ за слику, ~ за врата. • бацити (кога) у окове осудити на робију. стрести (раскинути) окове ослободити се стега, ропства, нечега неподношљивог, неиздрживог (посла, обавеза и сл.).

Није подносио окове војничког живота