оманем свр. а. не постићи успех, циљ (услед грешке, пропуста, незнања и сл.). – Омануо је на испиту. б. изневерити, отказати, заказати (услед неисправности, дефекта). – Пушка му у критичном тренутку оманула.

Омануо је на испиту

Пушка му у критичном тренутку оманула