упућује на некога, на нешто просторно или временски удаљеније од места, времена говорне комуникације, (разговор говорних лица, упућује на онога који није присутан, на оно што није сада или што није овде. – Дошао је с оне стране Дунава. То се десило у оно време.

Дошао је с оне стране Дунава

понекад у им. служби) за анафорско упућивање на нешто што се не именује правом речи, али се саговорник може досетити о чему је реч. – Они раде „оно", „оне ствари". Онај тип ме слагао. в. (у прилошкој служби) за подсећање на нешто што је у вези са нечим ранијим, од раније познатим, у значењу: онда, у оној прилици. – Како си ти оно рекао? Осећам се као оно кад те неко изневери. 4. (м и с) као узречица, поштапалица, без значења, овај. – Па, онај, како да ти кажем... • ово и оно разне ствари, свашта и којешта.

Они раде „оно", „оне ствари"

Како си ти оно рекао? Осећам се као оно кад те неко изневери

Па, онај, како да ти кажем