опчиним (трп. опчињен) свр. (некога) а. омађијати, зачарати (магијом, чинима), зачарати. б. одушевити, занети нечим (лепотом, вредношћу, љубављу и сл.); потпуно обузети. — Опчинила га је својом дугом, црном косом. Опчини га жеђ за славом.

Опчинила га је својом дугом, црном косом