некога) а. нечим врелим, усијаним, ватром и сл. озледити кожу, нанети опекотину, ожећи. б. опалити, опржити (на сунцу). – Опекло га сунце. фиг. болно дојмити, погодити, растужити. – Њено га је неверство опекло.

Опекло га сунце

Њено га је неверство опекло

јако огрејати, припећи (о сунцу). – После кише сунце опече. и ~ се 1. повредити се, озледити се у додиру са нечим врућим, ужареним, под утицајем ватре и сл. 2. фиг. доживети горко разочарање, мучно искуство, настрадати, награјисати. – Човек верује док се не опече.

После кише сунце опече

Човек верује док се не опече