Значење и употреба
Како се реч користи
1.
(некога) а. нечим врелим, усијаним, ватром и сл. озледити кожу, нанети опекотину, ожећи. б. опалити, опржити (на сунцу). – Опекло га сунце. фиг. болно дојмити, погодити, растужити. – Њено га је неверство опекло.
Опекло га сунце
Њено га је неверство опекло
2.
јако огрејати, припећи (о сунцу). – После кише сунце опече.
После кише сунце опече
‣1.~ се
повредити се, озледити се у додиру са нечим врућим, ужареним, под утицајем ватре и сл.
‣2.~ се
доживети горко разочарање, мучно искуство, настрадати, награјисати. – Човек верује док се не опече.
Човек верује док се не опече
Напомене
3. л. мн. опеку; аор. опекох, опече; пр. пр. опекавши (опекавши)
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.