некога, нешто) а. ставити, навалити терет (обично велики) на некога, на нешто: ~ кола, ~ конструкцију. б. наметнути коме обавезе, захтеве, напоре тешке за савлађивање, испуњавање и др., обавезати, претрпати чиме: ~ ђаке опсежним програмом, ~ порезом, ~ послом.

нешто) а. учинити тежим, теже савладивим, отежати: ~ међусобне односе. б. правн. ставити под хипотеку, ставити у залог, као гаранцију, покриће дуга, задужења. ш ~ се а. повр. од оптеретити (1а, б). б. (обично у трп.) бити обузет, опседнут нечим тешким (мучним осећањем, страхом, одговорношћу или др.) • бити наследно оптерећен имати какву болест или склоност ка њој као генетско наслеђе.