оптужим (трп. оптужен) свр. (некога, нешто) а. означити, указати на некога као на кривца за нешто, прекршиоца, виновника (нечега), окривити. — Оптужили у новинама голмана за примљени гол. б. поднети тужбу, оптужницу на суду против некога. — Оптужен је за кривични преступ. ш ~ се повр. — Неће ни да се брани, а ни да се оптужи.

Оптужили у новинама голмана за примљени гол

Оптужен је за кривични преступ

Неће ни да се брани, а ни да се оптужи