ошамутим (трп. ошамућен) свр. (некога) а. изазвати лако помућење свести, стање благе, краткотрајне несвестице, шока. б. јако збунити, изненадити, накратко пореметити нечије нормално расуђивање. ш ~ се осетити благу несвестицу, запасти у стање краткотрајног, лаког шока.