ослијепјети, -пим (р. пр. ослепео, -ела јек. ослијепио, -пјела) свр. а. изгубити вид, постати слеп; постати слабовидан. б. фиг. не видети, не схватити, не разумети више очевидне ствари, изгубити критички, рационалан суд.