уп. основа (1) и основица) а. део на којем се нешто гради, ствара, подлога, темељ, база нечега: ~ куће. б. оно што чини срж, суштину на којој се заснива, темељи нешто (каква идеја, теорија и сл.); полазни, главни елемент, принцип нечега: ~ религије, ~ закона. в. (пред)услов, претпоставка која омогућава да из чега нешто настане, произистекне: ~ људског прогреса.

разлог, мотив, аргумент за нешто: ~ за сумњу, ~ за закључак. в. у мн.: основна, елементарна знања (науке, вештине и др.), често као назив приручника: ~ граматике, ~ медицине. • без основа без разлога, неосновано, безразложно; на основу чега с којим разлогом, с каквим аргументима, правима, према чему.