оштећен) свр. (некога, нешто) а. немарним, несавесним, непоштеним радом, односом и сл. нанети штету (некоме), нарушити нечије интересе, права и др.: ~ државу, ~ купце. б. (нешто) неправилним, лошим руковањем, одн. неком погрешном акцијом, чином изазвати оштећење, штету, квар на нечему (на каквом уређају, механизму); ~ аутомобил, ~ инсталације. в. одређеним дејством, утицајем проузроковати негативне последице, промене. – Мраз је оштетио воћке. ш ~ се претрпети квар, оштећење, покварити се, руинирати се.

Мраз је оштетио воћке