освједочити, -одочим свр. (нешто) очевидно потврдити, доказати (нечим), посведочити, послужити као доказ (нечега). – Он је свој став осведочио делом. и ~ се уверити се у нешто сам, својим очима, убедити се као сведок, очевидац (у тачност, истинитост нечега).

Он је свој став осведочио делом