освестим јек. освијестити, освијестим (трп. освешћен (освештен) јек. освијешћен (освијештен)) свр. (некога) а. довести свести из несвестице, пробудити из несвести. б. фиг. учинити да неко увиди своје заблуде, да спозна погрешност својих идеја, ставова и сл., уразумити, опаметити. и ~ се а. повратити се из несвести, доћи к себи. б. фиг. постати свестан својих заблуда, грешака, схватити ствари како треба, уразумити се; прибрати се: ~ се тек у зрелим годинама, ~ се од чуда.