нешто) а. вој. заузети војном силом, ратним дејством; окупирати, запосести (нечије територије). б. присвојити нешто туђе, силом отети; украбити: ~ двориште, ~ кућу. в. достигнути какав неприступачан терен: ~ врх планине, ~ морске дубине. г. (некога) фиг. стећи, задобити нечију љубав, симпатије, наклоност: ~ публику, ~ девојку, ~ читаоце. д. изазвати интересовање, пажњу, привући, примамити. – Девојку је освојило момково богатство.

Девојку је освојило момково богатство

резултатима у такмичењу заузети неко место, положај у редоследу, на ранг-листи и сл., домоћи се признања, трофеја или др. за постигнут успех: ~ прво место, ~ златну медаљу. в. а. обузети; савладати, опхрвати. – Освоји га умор и сан. б. прекрити целом површином, овладати целим простором, узети маха. – Трава и вода освојили су цео терен. Коса га свег освојила, не виде му се ни очи ни нос. 4. техн. овладати процесом производње, израде каквог артикла, производа: ~ нову технологију.

Освоји га умор и сан

Трава и вода освојили су цео терен