у упитном значењу а. одакле, из ког правца, из којег места. – Откуда долазиш? б. због чега, зашто. – Откуд тако о мени мислиш? в. како, на који начин, по чему. – Откуд да знам шта он сада ради?

Откуда долазиш? б

Откуд тако о мени мислиш? в

Откуд да знам шта он сада ради?

у значењу места, правца, извора. – Не знам откуд је родом.

Не знам откуд је родом

у неодређеном значењу: којим, неким случајем, однекуд. – Да сам откуд знао шта ће ме снаћи, другачије бих поступио.

Да сам откуд знао шта ће ме снаћи, другачије бих поступио

у односном значењу, у служби везника) а. одакле, са које стране, из ког смера. – Знам откуд ветар дува. б. из којег краја, места. – Иди тамо откуда си и дошао.

Знам откуд ветар дува

Иди тамо откуда си и дошао