Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
супротстављање, противљење (некоме, нечему). – При хапшењу није пружао отпор. б. акција одупирања или одбране у борби, одн. оружано супротстављање непријатељу (нападачу, окупатору и сл.) уопште: оружани ~.
При хапшењу није пружао отпор
2.
супротстављање материјала или тела силама које на њега делују, супротна сила. • електрични ~ отпор (не)проводника протицању електричне струје. линија (нај)мањег отпора настојање да се нешто (обично тешко, сложено, ризично) постигне компромисом, нагодбама и сл. покрет отпора ист. борба француског народа против окупатора у Другом светском рату. пружити, дати ~ супротставити се, одупрети се (некоме или нечему).