отући), отучем свр. (нешто) а. лако оштетити какав предмет ударом (обично са спољне површине, по ивици и сл.), одбити (део, комадић): ~ лонац. б. ударањем, лупањем по нечему скинути горњи слој нечега, обити: ~ малтер са зида. в. сломити, уништити, умлатити усеве, воћке (градом).