овај

упућује на оно што је у непосредној просторној или временској близини онога који говори: ~ књига, ~ догађај.

са анафорским значењем; који је управо поменут, о коме је или о чему је реч, о коме или о чему се говори, на кога или на шта се говор односи (понекад без исказане, најчешће претходно већ поменуте именице). — Имао је јединца сина. Овај син је био врло вредан. Сенат је именовао ... судију ... и овај је бирао краља.

Имао је јединца сина

(са ген., само у с. роду јд., непром. и често ненаглашено) у прилошком значењу, кад се указује на мало, недовољно нечега (што је ту, у близини или на шта се показује) или даје то безначајно, безвредно: ово (мало) ствари, ово (мало) прња.

у служби речце а. као узречица, поштапалица у м. роду. — То је било, овај, пре десет година. б. кад се истиче нечије чуђење, недоумица, неверица, запитаност и сл. — Што су ово закаснили. Ово он сад мене плаши!

То је било, овај, пре десет година

Што су ово закаснили