оврећи) јек. овријећи (овријећи) и оврћи (оврћи), овршем (3. л. мн. оврху; аор. оврхох, оврше; имп. оврси; р. пр. оврхао, оврхла (оврхла); трп. овршен, -а; пр. пр. оврхавши и оврхавши) свр. завршити вршидбу.