Значење и употреба
Како се реч користи
губитком ослонца, чврсте везе, упоришта, под утицајем земљине теже бити повучен с висине надоле, доспети услед тога на нижи, крајње доњи положај: ~ са дрвета, ~ са стола. б. услед губитка равнотеже или потребног ослонца, учвршћења, доспети из усправног положаја у хоризонталан, наћи се услед тога на тлу, треснути, стропоштати се. – Пала ограда. в. услед губитка снаге, чврстине и сл. спустити се наниже, обпустити се, клонути. – Пале му панталоне низ тело.
Пала ограда
Пале му панталоне низ тело
распрострети се по површини нечега, попасти. – Пала роса по пољу. б. спустити се на земљу (о киши, снегу и сл.). в. освојити собом, спустити се (о мраку, ноћи, магли и др.).
Пала роса по пољу
а. (некоме нешто) спопасти, обузети, оптеретити (кога нечим). – Тешко јој је пала самоћа. б. застати, зауставити се (на нечему). – Поглед му пао на слику. в. бити изговорен, изречен, објављен. – Пао је предлог. Пале су тешке речи. г. прикупити, задобити, убрати (о новцу, добитку). – Од продатих карата пало је доста новаца.
Тешко јој је пала самоћа
Поглед му пао на слику
Пао је предлог
Од продатих карата пало је доста новаца
погинути (у борби, у рату и сл.). б. бити освојен, заузет у рату од стране нападача, непријатеља (о граду, тврђави и сл.). в. претрпети неуспех, пропасти (на испиту, извршењу задатка и сл.).
бити уклоњен, макнут, елиминисан, неутралисан (о препрекама, ограничењима, забранама и сл.). б. бити сврнут (с власти), збачен (с престола, положаја и сл.); пропасти (о влади, држави, систему и сл.). в. изгубити дотадашњу вредност, појефтинити, девалвирати (о новцу, цени, угледу и сл.). г. смањити се, попустити у снази, интензитету, постати слаб(ији), нижи (о нивоу, критеријуму и сл.). – Температура је данас пала. д. претрпети неуспех, добити слабу, непрелазну оцену (на испиту). ђ. посрнути, срозати се у моралном погледу, подлећи страстима, пороку: пала жена.
Температура је данас пала
десити се, догодити се, доспети (по временском одсеку, по календару). – Празник пада у недељу.
Празник пада у недељу
а. допасти у неку, обично тешку ситуацију, стање: ~ у дугове, ~ у очајање. б. (у део некоме, на некога) добити, примити нешто као обавезу, задатак; припасти, допасти коме на старање, на бригу. – Брига о породици пала је на мајку. в. (на кога) бити предметом (сумње, оптужбе и сл.), наћи се на удару, под сумњом, оптужбом (као кривац, осумњичени и сл.). – На њега је пала сумња да је убица.
Брига о породици пала је на мајку
На њега је пала сумња да је убица
добро, згодно и сл.) пристати, одговарати, лећи. – Вечера му добро пала.
Вечера му добро пала
у конструкцијама, са предлогом, са значењем које је у зависности од именице: ~ у