пијесак, -ска м (мн. о) а. зб. ситна или ситнкава зрнца тврђих минерала, углавном стена: кварцни ~, златоносни ~. б. терен покривен таквим зрнцима, песковито тло. • бацити (бацати) коме песак у очи настојати заваравати кога тако да не види очигледну истину. гурати главу у песак не желети ништа знати, затварати очи пред опасностима, проблемима. живи ~ песак који се деловањем ветра и водене струје помиче с једног места на друго.