Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
део дувачког инструмента који се ставља у уста и дувањем изазива звук.
1.б.
део цигарлука, луле који се држи у устима.
2.а.
висок, оштар, пискав глас, врисак, писка (обично о гласу детета и неких птица).
2.б.
уопште танак, пискав звук (свирале, фруле и сл.); такав отегнут звук какве сигналне направе (код локомотиве, брода, сирене и др.).
Напомене
Множина: пискови и писци, ген. -кова и писака
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.