Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
пустити клицу, изданак, изникнути. – Зрно које бацаш сада / проклијаће свеже и понићи тада.
Зрно које бацаш сада / проклијаће свеже и понићи тада
1.б.
прекрити се изниклим биљкама. – Земља поникла цвећем.
Земља поникла цвећем
2.
а. родити се. – Тесла је поникао у Лици. б. настати, појавити се. – Идеја ће понићи међу писцима.
Тесла је поникао у Лици
Идеја ће понићи међу писцима
3.
(често са додатком „ником") спустити, оборити главу, покуњити се.
4.
пасти, срушити се. – Он пониче у нападу.
Он пониче у нападу
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.