Одредница

потпун

-а-о
Претражи речник ↗

Значење и употреба

Како се реч користи

1.а.

који се испољава у целини, апсолутан; ~ крах преговора, ~ помрачење сунца.

1.б.

који се испољава без ограничења, неометан: ~ власт.

2.

који има пуну меру садржаја, који је достигао сва очекивана својства итд. – Она је потпуна жена у сваком погледу.

Она је потпуна жена у сваком погледу

Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.