потврдим (трп. потврђен) свр. а. посведочити тачност, истинитост реченог или учињеног: ~ речи делом. б. посведочити тачност нечега (потписом, печатом), оверити: ~ пасош. в. гестом изразити сагласност, прихватање нечега; ~ главом. г. озаконити, санкционисати. – Посланици су потврђени одлуком. и ~ се показати се тачним, аутентичним, доказати своје вредности. ~ се пред оцем.

Посланици су потврђени одлуком