Значење и употреба
1.
према повући.
2.
водити, вући силом; ~ људе по затворима.
‣1.~ се
према повући се.
‣2.а.~ се
помицати се с муком, споро, вући се. – Колона војника се повлачи друмом.
Колона војника се повлачи друмом
‣2.б.~ се
пружати се, простирати се. – Планина се повлачи дуж реке.
Планина се повлачи дуж реке
‣3.~ се
беспослено лутати, тумарати. – Цигани се повлаче крајином.
Цигани се повлаче крајином
‣4.а.~ се
отезати се, одуговлачити се. – Парница се повлачи годинама.
Парница се повлачи годинама
‣4.б.~ се
постојати, трајати. – Неосимболизам се повлачи од шесте деценије.
Неосимболизам се повлачи од шесте деценије
‣5.~ се
лежати негде заборављен, занемарен. – Слике се повлаче по тавану.
Слике се повлаче по тавану
‣6.~ се
бити присутан у нечему дуже време. – Та идеја се повлачи у уметности овога века.
Та идеја се повлачи у уметности овога века
‣7.~ се
одржавати с неким ванбрачне љубавне односе. – Он се повлачио са разним женама.
Он се повлачио са разним женама
Напомене
гл. им. повлачење с
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.