Значење и употреба
Како се реч користи
1.а.
стварна, непосредна корисна делатност (насупрот теоретској), искуство, примена. – Извор њиховог знања је пракса, а не књиге.
Извор њиховог знања је пракса, а не књиге
1.б.
начин рада или поступања. – Скупштина је у свој рад увела нову праксу.
Скупштина је у свој рад увела нову праксу
1.в.
обичај, навика. – Учвршћује се пракса да лекари раде двократно.
Учвршћује се пракса да лекари раде двократно
2.а.
обављање стручног рада: адвокатска ~.
2.б.
стручни рад одређеног трајања којим се ученик по свршетку школе уводи у посао. – Ђаци су праксу обавили у фабрици авиона.
Ђаци су праксу обавили у фабрици авиона
Напомене
Множина: о
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.