стварна, непосредна корисна делатност (насупрот теоретској), искуство, примена. – Извор њиховог знања је пракса, а не књиге. б. начин рада или поступања. – Скупштина је у свој рад увела нову праксу. в. обичај, навика. – Учвршћује се пракса да лекари раде двократно.

Извор њиховог знања је пракса, а не књиге

Скупштина је у свој рад увела нову праксу

Учвршћује се пракса да лекари раде двократно

обављање стручног рада: адвокатска ~. б. стручни рад одређеног трајања којим се ученик по свршетку школе уводи у посао. – Ђаци су праксу обавили у фабрици авиона.

Ђаци су праксу обавили у фабрици авиона