Значење и употреба
Како се реч користи
(у објективном смислу) општа, потребном гаранцијом зајамчена правила која уређују друштвене односе: римско ~, грађанско ~.
(у субјективном смислу) оно што припада појединцу по одредбама објективних правних прописа: ауторско ~, станарско ~, ~ на рад, ~ на школовање.
скуп закона и прописа који се односе на одређену грану државног уређења, јавног живота и сл: кривично ~, наследно ~, управно ~, уставно ~.
(обично у мн.) скуп стечених повластица или овлашћења. – Европа не поштује наша историјска права.
Европа не поштује наша историјска права
власт да се могу вршити државна дела. – Држава има право да регрутује младиће.
Држава има право да регрутује младиће
власт да се може располагати нечим; ~ на наследство.
могућност деловања, поступања и сл. – Свако има ~ да гледа лепе жене.
Свако има ~ да гледа лепе жене
правне науке: студирати ~. • бити у праву, имати право тачно говорити, мислити, образлагати, предлагати и сл. нешто. добити, стећи грађанско ~, ~ грађанства а) добити сва права која има грађанин неке земље. б) бити усвојен, примљен од неке заједнице; почети се употребљавати. – Нова уметност је стекла право грађанства код нас. Неке стране речи су стекле право грађанства у српском језику. по праву законски. – Син по праву наслеђује оца. ~ јачег употреба силе да би се остварило неко (стварно или измишљено) право. с (пуним) правом, с пуно права оправдано. – С пуно права су захтевали истрагу. часна права права сваког пунолетног грађанина док није осуђиван.
Нова уметност је стекла право грађанства код нас
Син по праву наслеђује оца
С пуно права су захтевали истрагу
Литература:
Речник српскога језика, Матица српска, Нови Сад, 2011.